An­ti­bi­ro­krat­ska re­vo­lu­ci­ja 1989. go­di­ne iz­nje­dri­la je eki­pu na če­lu sa pred­sjed­ni­kom Vla­de Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem, ko­ja je us­po­sta­vi­la dik­ta­tu­tru, po­ni­zi­la rad­ni­ke, okre­nu­la le­đa tra­di­ci­o­nal­nim vri­jed­no­sti­ma i ras­pro­da­la naj­vred­ni­je re­sur­se, na­gla­ša­va­ju pred­stav­ni­ci opo­zi­ci­je i rad­ni­ka. Pri­je 26 go­di­na, u ta­da­šnjem Ti­to­gra­du, 10. i 11. ja­nu­a­ra 1989. go­di­ne ot­po­čeo je pro­ces smje­ne ko­mu­ni­stič­kog ru­ko­vod­stva i na vlast su do­šli „mla­di, li­je­pi i pa­met­ni”.
Na­kon ras­pa­da DPS-a 1997. go­di­ne, dio ak­te­ra AB re­vo­lu­ci­je na če­lu sa Đu­ka­no­vi­ćem pre­u­zeo je vlast, ko­ju dr­že i da­nas upr­kos kon­kret­nim op­tu­žba­ma da su umi­je­ša­ni u ko­rup­tiv­ne afe­re i da su po­ve­za­ni sa or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom.
Iz No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je ju­če su sa­op­šti­li da je AB re­vo­lu­ci­ja još je­dan pri­mjer da se vlast kod nas pro­mi­je­ni­la pre­vra­tom, a slič­no se u Cr­noj Go­ri de­ša­va­lo i pro­te­klih 300 go­di­na. No­si­o­ci pre­vra­ta, ka­ko je re­kao port­pa­rol No­ve Jo­van Vu­ču­ro­vić, bi­le su hra­bre oso­be ko­je su to­kom tih ak­tiv­no­sti ri­zi­ko­va­le i ži­vot.
– AB re­vo­lu­ci­ja je bi­la na do­brom pu­tu, ali je sta­la na po­la i na kra­ju ni­je otvo­ri­la de­mo­krat­ske pro­ce­se. U osta­lim ko­mu­ni­stič­kim dr­ža­va­ma u is­toč­noj Evro­pi do­šlo je do pro­mje­ne vla­sti, a u Cr­noj Go­ri je sve osta­lo isto jer je umje­sto pro­mje­na na vlast do­šao ko­mu­ni­stič­ki pod­mla­dak i ta­ko je fak­tič­ki za­dr­ža­no isto sta­nje ko­je je bi­lo od 1945. go­di­ne – re­kao je Vu­ču­ro­vić.
Sma­tra da taj ko­mu­ni­stič­ki pod­mla­dak ni­je že­lio da usva­ja de­mo­krat­ske nor­me, a umje­sto vi­še­stra­nač­ja do­bi­li smo vlast ko­ja se odr­ža­va kra­đom iz­bo­ra, ucje­na­ma, zlo­u­po­tre­ba­ma i dru­gim pod­va­la­ma. Ko­nač­no, na­vo­di Vu­ču­ro­vić, kra­đom na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma 1997. go­di­ne slo­mlje­na je kič­ma svim de­mo­krat­skim pro­ce­si­ma i us­po­sta­vlje­na je dik­ta­tu­ra ko­ja tra­je i da­nas.
– Dok je u svim biv­šim ko­mu­ni­stič­kim dr­ža­va­ma do da­nas vlast mi­je­nja­na vi­še pu­ta, ov­dje je osta­lo sve isto. Ima­mo re­žim ko­ji vla­da uz sna­žnu po­dr­šku or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­ji upor­no po­ku­ša­va da uni­šti sve vri­jed­no­sti na ko­ji­ma je ne­ka­da po­či­va­la Cr­na Go­ra. Iako AB re­vo­lu­ci­ja ni­je do­ve­la do us­po­sta­vlja­nja de­mo­krat­skih vri­jed­no­sti, ima­la je od­re­đe­ni isto­rij­ski zna­čaj jer je na­rod smi­je­nio one ko­ji su bi­li sprem­ni da iz­da­ju Ko­so­vo i Me­to­hi­ju i da Sr­be i Cr­no­gor­ce osta­ve na mi­lost i ne­mi­lost al­ban­skim eks­tre­mi­sti­ma. I oni što su ta­da na vlast do­šli na ko­sov­skom ta­la­su, da­nas otvo­re­no sa­ra­đu­ju sa eks­tre­mi­sti­ma i te­ro­ri­sti­ma po­put Ta­či­ja ili Če­kua. Cr­noj Go­ri su neo­p­hod­ne hit­ne pro­mje­ne i tre­ba da se de­si ono što je tre­ba­lo još pri­je 25 go­di­na. Njoj je po­treb­na de­mo­krat­ska smje­na vla­sti i od od­go­vo­ra vla­sti u ve­zi sa pre­la­znom vla­dom umno­go­me će za­vi­si­ti da li će do­ći do nor­mal­nih de­mo­krat­skih pro­ce­sa ili će se pri­bje­ga­va­ti tra­di­ci­ji – za­klju­čio je Vu­ču­ro­vić.
S dru­ge stra­ne, po­sla­nik DPS-a Pre­drag Se­ku­lić sma­tra da je AB re­vo­lu­ci­ja bi­la put ka pro­mje­na­ma u Cr­noj Go­ri, ko­je su trij­mfi­o­va­le 2006. go­di­ne ka­da je Cr­na Go­ra po­sta­la ne­za­vi­sna dr­ža­va. Se­ku­lić od­ba­cu­je opo­zi­ci­o­ne op­tu­žbe i tvr­di da je po­li­ti­ka DPS-a i sa­ve­za na vla­sti bi­la naj­bo­lji od­go­vor na sve iza­zo­ve.
– Zna­mo svi šta se de­ša­va­lo de­ve­de­se­tih i sa či­me smo bi­li su­o­če­ni. Cr­na Go­ra je oču­va­la mir i sve gra­đan­ske vri­jed­no­sti, otvo­ri­la je vra­ta broj­nim iz­bje­gli­ca­ma i osta­la van rat­nih ra­za­ra­nja. Do­šli smo do ne­za­vi­sno­sti, na­sta­vlja­mo put ka EU i NA­TO-u. Sa­da je i vi­še ne­go ja­sno da ima­mo ubje­dlji­vo naj­ne­spo­sob­ni­ju opo­zi­ci­ju u Evro­pi – re­kao je Se­ku­lić za „Dan”.
Iz me­dij­skog cen­tra SNP-a sa­op­šte­no je da je na­rod Cr­ne Go­re pri­je 26 go­di­na, iz da­na­šnje vi­zu­re do­ga­đa­ja, bio iz­ma­ni­pu­li­san i pre­va­ren s ob­zi­rom na to da je ta­da­šnja vlast smi­je­nje­na zbog „ne­spo­sob­no­sti i ba­ha­to­sti”. U SNP-u ka­žu da su „mla­di, li­je­pi i pa­met­ni”, ko­ji su i da­nas na vla­sti, ali u raz­li­či­tim dre­so­vi­ma, ta­da tra­ži­li ostav­ke sta­re gar­de ko­ja „ni­je umje­la da bri­ne o na­ro­du, već o „svom lič­nom in­te­re­su i in­te­re­su nji­ma bli­skih lju­di, ra­ču­na­ju­ći ro­đa­ke, pri­ja­te­lje i ku­mo­ve”.
– Po­seb­no je in­te­re­sant­no što bi gra­đa­ni da­na­šnje Cr­ne Go­re iz istog raz­lo­ga smi­je­ni­li i ovu vlast, ali ne zbog „po­je­de­nih ja­ga­nja­ca i ne­ko­li­ko slu­žbe­nih pu­to­va­nja”, već zbog ka­ta­stro­fal­ne so­ci­o­e­ko­nom­ske po­li­ti­ke ko­jom su gra­đa­ni do­ve­de­ni do pro­sjač­kog šta­pa. Oni ko­ji su ta­da smi­je­ni­li „ne­de­mo­krat­sku vlast“ i da­nas su na vla­sti i de­mo­kra­ti­jom zo­vu kra­đu gla­so­va na iz­bo­ri­ma, raz­ne iz­bor­ne ma­ni­pu­la­ci­je uz či­ju po­moć op­sta­ju na vla­sti, ras­pro­da­ju dr­žav­nu imo­vi­nu, za­ki­da­ju pen­zi­o­ne­re za nji­ho­va lič­na pri­ma­nja, na­me­ću raz­ne po­re­ze gra­đa­ni­ma, ak­ti­vi­ra­ju na­ci­o­na­li­zam po po­tre­bi, na­mje­ra­va­ju da Cr­nu Go­ru uvu­ku u NA­TO ne pi­ta­ju­ći nje­ne gra­đa­ne – sma­tra­ju u SNP-u.
Ka­ko su rekli, va­lja pod­sje­ti­ti da je pri­je 26 go­di­na is­ko­ri­šćen na­ci­o­nal­ni osje­ćaj ali i lju­bav pre­ma Ju­go­sla­vi­ji za ko­jom i da­nas pa­ti ve­ći­na gra­đa­na Cr­ne Go­re.
M.V.

Cr­no­gor­ski rad­ni­ci u naj­te­žem po­lo­ža­ju
Pred­sjed­nik Udru­že­nja za pra­va rad­ni­ka „Sta­tus” Ra­do­je La­ku­šić sma­tra da su pra­va rad­ni­ka da­nas u Cr­noj Go­ri do­ve­de­na na naj­ni­ži ni­vo u Evro­pi.
– Po­sli­je vi­še od če­tvrt vi­je­ka od uvo­đe­nja no­vog dru­štve­no-eko­nom­skog si­ste­ma i vla­da­vi­ne sa­da­šnje vla­sti, rad­ni­ci iz do­ba ko­mu­ni­zma, a i nji­ho­ve po­ro­di­ce, pri­sje­ća­ju se si­ste­ma sa­mo­u­prav­nog so­ci­ja­li­zma i pra­va rad­ni­ka i dru­štve­nog ure­đe­nja sa naj­sa­vr­še­ni­jim si­ste­mom u Evro­pi sa sta­no­vi­šta pra­va rad­ni­ka, ko­jem su mo­gli po­za­vi­dje­ti i gra­đa­ni za­ma­lja Ska­di­na­vi­je – ka­že La­ku­šić za „Dan”.
Po nje­go­vom su­du, osim što je sru­šen si­stem i vlast, sru­še­na su i sva na­sli­je­đe­na pra­va rad­ni­ka i sve evrop­ske vri­jed­no­sti ko­je su dr­ža­ve i na­ro­di iz­gra­đi­va­li i usa­vr­ša­va­li u in­te­re­su za­po­sle­nih gra­đa­na.
– Sma­tram da su pra­va rad­ni­ka za­kon­ski ute­me­lje­na i u prak­si spro­vo­đe­na u Cr­noj Go­ri 2008. go­di­ne, pa na­da­lje, do­ve­de­na na naj­ni­ži ni­vo u EU i Evro­pi uop­šte. Rad­nič­ka kla­sa kao i da ne po­sto­ji – svje­sno je uni­šte­na pri­va­ti­za­ci­jom i za­tva­ra­njem fa­bri­ka od stra­ne no­vih vla­sni­ka ka­pi­ta­la i vla­sti. Vo­đe an­ti­bi­ro­krat­ske re­vo­lu­ci­je­ne ne sa­mo da ni­je­su is­pu­ni­li svo­ja obe­ća­nja i oče­ki­va­nja rad­ni­ka, već su stvo­ri­li uslo­ve da se go­to­vo u cje­lo­sti opljač­ka­na dru­štve­na imo­vi­na pre­da u bes­ci­je­nje no­vim vla­sni­sci­ma. Pri­tom je vlast pre­pu­sti­la gra­đa­ne, za­po­sle­ne i ne­za­po­sle­ne, da sa­mi bri­nu o svom za­po­šlja­va­nju, da­kle bez or­ga­ni­zo­va­ne po­dr­ške dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja – sma­tra La­ku­šić.
Ka­ko je re­kao, sve pa­ro­le, sve kri­la­ti­ce pred­iz­bor­ne i iz­bor­ne, bi­le su laž, po­put one „Da ži­vi­mo bo­lje”.
– Sa­mo jed­na je bi­la isti­ni­ta – „Go­di­ne po­či­nju ja­nu­a­rom“, što je sva­ka­ko tač­no – ka­zao je La­ku­šić.

Ko­rak una­zad
Po­li­tič­ki ana­li­ti­čar Dra­gi­ša Ja­nju­še­vić ocje­nju­je da je AB re­vo­lu­ci­ja 1989. go­dine, objek­tiv­no bi­la ko­rak una­zad jer je for­mi­ra­na vlast ko­ja je u so­ci­o­e­ko­nom­skom smi­slu, što se naj­bo­lje da­nas vi­di, na­ni­je­la ve­li­ku šte­tu dr­ža­vi. Ja­nju­še­vić tvr­di da je si­tu­a­ci­ja u Cr­noj Go­ri vr­lo slo­že­na.
– SFRJ je 1989. go­di­ne bi­la na ko­rak od član­stva u EU, sa­da je Cr­na Go­ra, na­kon 26 go­di­na, ma­kar šest-se­dam go­di­na od EU. To je naj­bo­lji po­ka­za­telj za sve, a da ne go­vo­ri­mo da je na pla­nu de­mo­kra­ti­za­ci­je po­li­tič­kog si­ste­ma ura­đe­no vr­lo ma­lo – ka­že Ja­nju­še­vić.

Ras­pro­da­ta dr­žav­na imo­vi­na
Čel­nik Udru­že­nja obes­pra­vlje­nih rad­ni­ka ,,Vun­ka’’ iz Bi­je­log Po­lja Dra­gan Šće­pa­no­vić ka­že da su rad­ni­ci da­nas u ka­ta­stro­fal­nom po­lo­ža­ju.
– Ku­ka­la nam maj­ka šta nam ti džem­pe­ra­ši ura­di­še. Uni­šti­še sve ži­vo. Ne­ma vi­še sko­ro ni­čeg što bi mo­gli da upro­pa­ste. A do­šli su na vlast onom ču­ve­nom re­vo­lu­ci­jom is­pred Skup­šti­ne Cr­ne Go­re u Pod­go­ri­ci i ka­za­li da do­la­zi ne­ko dru­go, bo­lje, vri­je­me. Je­ste do­šlo dru­go vri­je­me, ali ne da ni­je bo­lje, ne­go go­re si­gur­no ne mo­že da bu­de – na­veo je Šće­pa­no­vić.
On je re­kao da su 1989. go­di­ne, ka­da su no­si­o­ci sa­da­šnje vla­sti usto­li­če­ni u džem­pe­ri­ma, u ,,Vun­ku” gra­di­li Bi­je­lo Po­lje.
– I ta­da nam je pla­ta iz­no­si­la od hi­lja­du do tri hi­lja­de ma­ra­ka, do­bi­ja­li smo po­volj­ne kre­di­te, di­je­li­li sta­no­ve, bi­li sreć­ni i za­do­volj­ni, a da­nas su nas sve do­ve­li do oča­ja. Za­to, da­nas vo­ljom i za­slu­gom džem­pe­ra­ša pro­da­ju ovu ru­še­vi­nu od na­še fa­bri­ke za dva i po mi­li­o­na eura – is­ta­kao je Šće­pa­no­vić
Sma­tra da sje­ća­nje na re­vo­lu­ci­ju od pri­je 26 go­di­na sa­mo bu­di no­stal­gi­ju i emo­ci­je na ne­ko sreć­ni­je i bo­lje vri­je­me. M.N.

Isto­ri­jat
Pr­va jav­na oku­plja­nja na ko­ji­ma se iz­ra­ža­va­la so­li­dar­nost sa Sr­bi­ma i Cr­no­gor­ci­ma na Ko­so­vu, u Cr­noj Go­ri su po­če­la još 1988. go­di­ne. Glav­ni mi­ting odr­žan je 20. av­gu­sta 1988. go­di­ne. Cr­no­gor­sko ko­mu­ni­stič­ko ru­ko­vod­stvo bi­lo je ne­što od­luč­ni­je ne­go što je bio slu­čaj u Voj­vo­di­ni i odr­ža­lo se po­la go­di­ne na­kon av­gu­stov­skog mi­tin­ga. U me­đu­vre­me­nu se do­go­dio i in­ci­dent kod Žu­te gre­de, ka­da je po­li­ci­ja tu­kla ne­na­o­ru­ža­ne rad­ni­ke i spri­je­či­la le­gi­tim­no iz­ra­ža­va­nja ne­za­do­volj­stva. Ipak, 11. ja­nu­a­ra 1989. go­di­ne u Ti­to­gra­du je odr­žan do ta­da naj­ve­ći mi­ting, na ko­me se oku­pi­lo vi­še sto­ti­na hi­lja­da lju­di. Su­o­če­ni s ta­kvim iz­li­vom ne­za­do­volj­stva, čla­no­vi cr­no­gor­skog ru­ko­vod­stva pod­ni­je­li su ostav­ke, pa je iza­bra­no no­vo ru­ko­vod­stvo ko­je su u pr­vom re­du či­ni­li Mi­lo Đu­ka­no­vić, Mo­mir Bu­la­to­vić, Sve­to­zar Ma­ro­vić i Mi­li­ca Pe­ja­no­vić Đu­ri­šić.